20. novembar se obeležava kao Dan sećanja na žrtve transfobije.

Danas žalimo za onima koje smo izgubili, unutar zajednice, zajedno, u znak otpora i prkosnog preživljavanja. Organizacija Transgender Europe je objavila ažuriranu verziju projekta Transgender Murder Monitoring, kako bi podigla svest o nasilju nad trans osobama, a takođe i odala počast onima koji su nastradali.

Transgender Murder Monitoring projekat broji 368 ubistava trans osoba između 1. oktobra 2017-e i 30. septembra 2018-e. Prema ovim podacima, trans ljudi su bivali kamenovani do smrti, upucani i obezglavljeni. 28 žrtava su tinejdžeri. 5 žrtava je obezglavljeno. 9 žrtava je kamenovano do smrti. 86% ubijenih su trans žene crnkinje, dok se 62% ubijenih bavilo seks radom.

Svake godine, broj ubijenih trans osoba raste.

U 2018-oj se broj ubistava povećao za 43 slučaja u poređenju sa 2017-om i 73 slučaja u poređenju sa 2016-om. Brazil je zemlja u kojoj se beleži rekordni stepen ubistava: 167 ubistava trans osoba u zadnjih godinu dana. 71 trans osoba je ubijena u Meksiku, a 28 u Sjedinjenim Američkim Državama.

Nažalost, ove brojke nisu u potpunosti tačne i predstavljaju vrlo mali procenat nasilja koje se dešava. Transgender Murder Monitoring ne može da pristupi tačnim podacima jer se policija i mediji najčešće trans osobama obraćaju u pogrešnom rodu u izveštajima, ili potpuno ignorišu da je žrtva trans. U nekim zemljama monitoring nasilja nad trans osobama ne postoji, kao što je na primer većina država u Africi.

GLAAD tvrdi da je prosečni životni vek za trans žene crnkinje u SAD 2015-e godine bio 35 godina, a da je do 2018. spao na 31 godinu života.

Vrlo je bolno živeti sa ovim informacijama kada si transrodna osoba.

One unose strah i anksioznost u našu svakodnevicu. Čine da se ne osećamo bezbedno i izazivaju traumu, a trauma može stvoriti, okinuti ili pogoršati mentale poremećaje.

Imajte na umu, ovo je samo statistika trans ljudi koji su umrli. Trans ljudi koji su živi se svakodnevno susreću sa brutalnim nasiljem. Kao trans osoba, doživela sam da me prate do kuće, da bi mi polupali prozore. Da ljudi viču na mene i vređaju me, nazivajući me pogrešnim imenima na ulici i u hodnicima u školi. Doživela sam da me gađaju kamenjem, a tokom praznika, boga mi, i petardama.

Da li znate kako to izgleda biti probuđena u sred noći, kamenom koji razbija (ili je zamalo razbio) prozor na vašoj sobi? Da li znate kako izgleda suočavati se sa time više puta dnevno? Da li možete da zamislite traumu takve osobe, kada pokušava da legne da zaspi ponovo?

Ja mogu. Ja sam to proživela.

Doživela sam da mi iseku gume na biciklu na odmoru. Doživela sam da mi muškarac priđe dok sam konobarisala da mi kaže da će me ubiti zato što sam trans. Muškarac koji me je zatim udario pesnicom u lice, a zatim i u abdomen, polomivši mi rebro. Preživela sam više pokušaja silovanja u toaletima, liftovima i autobusima. I svaki dan dobijam neizmerne količine pretećih poruka na društvenim mrežama.

Za 25 godina svog života, nikad se nisam usudila da prijavim nasilje.

Prisustvovala sam pokušajima trans žena da prijave nasilje u Srbiji koje su samo bivale ponižavane od strane policajaca i izbačene iz policijske stanice. Kada sam išla u školu, profesori su mi pretili da ću biti kažnjena, ili izbačena iz škole ukoliko nastavim da ’’provociram svojim feminiziranim ponašanjem’’.

Ali stvar koja me najviše frustrira u čitanju ovih podataka o ubistvima trans ljudi, je to što nakon pakla kroz koji prolazimo, nama govore da nas treba izbaciti iz javnih toaleta i svlačionica, ili da nam treba uskratiti pristup sigurnim kućama, jer smo MI ti koji su opasnost za cis ljude.

Društveno uređenje u kojem živimo je duboko anti-trans.

Trans osobe mogu biti brutalizovane na ulici samo zato što postoje. Prebijanja, silovanja, ubistvo i druge vrste nasilja nad trans osobama su potpuno normalizovane. A onda smo mi okrivljeni za to što bivamo maltretirani i postiđivani što pričamo o transfobiji. I što je najgore, na kraju smo mi predstavljeni kao ti koji predstavljaju opasnost cis osobama.

Ukoliko je ovo poruka koju šaljemo trans deci, mislim da bi trebalo da prestanemo da glumimo da smo iznenađeni kada čujemo da 41% trans osoba pokuša da izvrši samoubistvo. Ukoliko nam nije stalo do smrti trans tinejdžera koji su izvršili samoubistvo zato što nisu više znali kako da se nose sa nemilosrdnim maltretiranjem, onda bi trebalo da prekinemo da glumimo da nam je stalo do njihovog zdravlja kada to manipulativno zloupotrebljavamo kada zahtevamo da im bude uskraćeno pravo na hormonsku terapiju.

Odbijam da budem žrtva nasilja. Odbijam da nasilje koje sam doživela bude normalizovano. Odbijam da budem okrivljena za nasilje koje doživljavam i odbijam da mi ljudi koji mi svaki dan nanose bol, drsko govore da sam ja pretnja za njih.

ŽIVOTI TRANS OSOBA SU BITNI.

Sonja Sajzor, 25