Osoba koja mi je mnogo draga i koju neizmerno volim, jeste moja starija sestra.

Dok sam bio dete provodili smo mnogo vremena zajedno. Bio sam njena „prikolica“, vukla me je svuda za sobom. Sigurno sam bio naporan, ali njoj to nije smetalo. Kada sam imao pet godina ona se odselila od kuće i krenula u srednju školu u većem mestu. Od tada smo se viđali samo preko vikenda ali to nije pokvarilo naš odnos. Išao sam i ja često kod nje. Zajedno smo birali moj prvi školski ranac, odlazili u bioskop, provodili smo letovanja zajedno, na moru…

Bio sam tinejdžer kada mi je sestra rekla da je lezbejka.

U prvom trenutku mi se to nije svidelo. Jedno vreme nismo razgovarali. Bio je to najteži period u mom životu. Vremenom kako sam odrastao shvatio sam kako svi imaju pravo da žive svoj život u skladu sa sobom. Takođe, shvatio sam da nimalo nije lako biti lezbejka, ne danas i ne ovde.

Kroz glavu mi prolazi samo kako je njoj u životu teško i zato joj dajem punu podršku da bude to što jeste. Biti brat lezbejke, pogotovo u maloj sredini, nije baš lepo i prijatno. Društvo te provocira, čuješ svakakve uvrede, gledaju na drugačiju seksualnu orijentaciju kao na neku genetsku bolest.

U početku mi nije bilo nimalo prijatno slušati takve uvrede i svakakve gluposti.

Kad sam krenuo na studije, uopšte me više nije interesovalo ko će šta da priča. Počeo sam da verujem da će sve biti ok da će uskoro moći da sklope brak, usvoje decu, imaju svoj život i da razlike neće biti dovoljne za mržnju i udaljavanje.

Ja moju sestru podržavam u svemu i uvek ću biti tu za nju, želim joj da voli i bude voljena kako svako biće na ovoj našoj planeti zaslužuje. Moja sestra je neko veoma poseban u mom životu i ne postoji merna jedinica kojom bih mogao izmeriti ljubav koju osećam prema njoj.

G, 23